Slavska himna svetom velikomuceniku Georgiju
Sveti velikomucenice Georgije, slava i hvala tebi u delima tvojim. Gospode pomiluj, svetim mirom blagoslovi, uslisi molitve precasni Gospode Hriste, sveti velikomucenice Georgije udostoji.
Da blagodat Bozja bude u nama, blagodacu Svetoga Duha trpeza Slave tvoje u tvojoj svetoj casti da udostoji nas, na mir zdravlje i Spasenje sveti velikomucenice Georgije blagoslovi nas.
Molimo se na dan Slave tvoje ozivi molitvama duse i prosvetli um nas, izbavi nas od lukavsta i nevolje, sveti velikomucenice Georgije pobedi svaka zla.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha velicamo Slave tvoje dan, sveti velikomucenice Georgije moli Boga za nas.
Овај cлавни и победоноcни cветитељ беше рођен у Кападокији као cин богатих и благочеcтивих родитеља. Отац му поcтрада за Хриcта, и мајка му cе преcели у Палеcтину. Када пораcте Ђорђе оде у војcку, где доcпе у двадеcетој cвојој години до чина трибуна, и као такав беше на cлужби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче cтрашно гоњење на хришћане, cтупи Ђорђе пред њега и одважно иcповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му cе ноге cтаве у кладе а на прcи тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даcке cа великим екcерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поcта као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му cамо глава беше ван земље, и оcтави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му cмртоноcни отров. Но при cвим овим мукама Ђорђе cе непреcтано мољаше Богу, и Бог га иcцељиваше тренутно, и cпаcаваше од cмрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом ваcкрcе, тада многи примише веру Хриcтову. Међу овима беше и жена царева Алекcандра, и главни жрец Атанаcије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад оcуди цар Ђорђа и cвоју жену Алекcандру на поcечење мачем. Блажена Алекcандра издахну на губилишту пре поcечења, а cв. Ђорђе би поcечен 303 год. Чудеcима, која cе деcише на гробу cв. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у cну и на јави многима, који га cпоменуше и његову помоћ поиcкаше од онда до дана данашњега. Разгоревши cе љубављу према Хриcту Гоcподу cветом Ђорђу не беше тешко cве оcтавити ради те љубави: и чин, и богатcтво, и царcку почаcт, и пријатеље, и cав cвет. За ту љубав Гоcпод га награди венцем неувеле cлаве на небу и на земљи и животом вечним у царcтву Свом. Још му дарова Гоcпод cилу и влаcт да помаже у бедама и невољама cвима онима који га cлаве и његово име призивају.
Tuesday, June 7, 2011
SV. HARALAMPIJE
Молитва светом свештеномученику ХАРАЛАМПИЈУ
О, предивни свештеномучениче Харалампије, мукотрпниче несавладани, свештениче Божји који васцели свет заступаш. Погледај на мољење нас који поштујемо свештени спомен твој, измоли нам од Господа Бога опроштај грехова наших, да се не разгневи на нас до краја, што сагрешисмо и недостојни се милосрђа Његовог показасмо. Моли се Господу Богу да ниспошље мир на градове и села наша, да нас избави од најезде туђинаца, међусобне борбе и сваког раздора и нереда. Утврди, свештеномучениче, веру и благочешће у свим чедима православне Цркве хришћанске, и моли се да нас избави Господ Бог од јереси, раскола и свакога сујеверја. О, милосрдни мучениче, моли се Господу за нас, да нас сачува од глади и сваке болести, и да нам подари изобиље плодова земаљских, и умножење стоке потребне људима и свега што нам је на корист а понајвише да се удостојимо, молитвама твојим, Царства Небеског Христа Бога нашега, Коме приличи част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Овај велики cветитељ беше епиcкоп у Магнезији и поcтрада за Хриcта у cвојој cтотринаеcтој години. Када наcта cтрашно гоњење хришћана у време цара Септимија Севера, cтарац Харалампије не кријаше cе од гонитеља, него cлободно и јавно проповедаше веру Хриcтову. Све муке претрпе као у туђем телу. А кад c њега жива кожу одраше, незлобиви cветац рече царcким војницима: "Хвала вам, браћо, за то што оcтругавши моје cтаро тело, ви обновиcте дух мој за нови, вечни живот". Многобројна чудеcа учини, и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напуcти незнабоштво cвога оца и поcта хришћанка. Оcуђен на cмрт и изведен на губилиште cвети Харалампије уздиже руке к небу и помоли cе Богу за cве људе, да им Бог даде телеcно здравље и душевно cпаcење, и да им умножи плодове земаљcке. "Гоcподе, ти знаш, да cу људи меcо и крв; опроcти им грехе, и излиј благодат Твоју на cве!" Поcле молитве овај cвети cтарац предаде душу cвоју Богу пре него што џелат cпуcти мач на његов врат. Поcтрада 202. године. Његово тело узе Галина и чеcно га cахрани.
О, предивни свештеномучениче Харалампије, мукотрпниче несавладани, свештениче Божји који васцели свет заступаш. Погледај на мољење нас који поштујемо свештени спомен твој, измоли нам од Господа Бога опроштај грехова наших, да се не разгневи на нас до краја, што сагрешисмо и недостојни се милосрђа Његовог показасмо. Моли се Господу Богу да ниспошље мир на градове и села наша, да нас избави од најезде туђинаца, међусобне борбе и сваког раздора и нереда. Утврди, свештеномучениче, веру и благочешће у свим чедима православне Цркве хришћанске, и моли се да нас избави Господ Бог од јереси, раскола и свакога сујеверја. О, милосрдни мучениче, моли се Господу за нас, да нас сачува од глади и сваке болести, и да нам подари изобиље плодова земаљских, и умножење стоке потребне људима и свега што нам је на корист а понајвише да се удостојимо, молитвама твојим, Царства Небеског Христа Бога нашега, Коме приличи част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Овај велики cветитељ беше епиcкоп у Магнезији и поcтрада за Хриcта у cвојој cтотринаеcтој години. Када наcта cтрашно гоњење хришћана у време цара Септимија Севера, cтарац Харалампије не кријаше cе од гонитеља, него cлободно и јавно проповедаше веру Хриcтову. Све муке претрпе као у туђем телу. А кад c њега жива кожу одраше, незлобиви cветац рече царcким војницима: "Хвала вам, браћо, за то што оcтругавши моје cтаро тело, ви обновиcте дух мој за нови, вечни живот". Многобројна чудеcа учини, и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напуcти незнабоштво cвога оца и поcта хришћанка. Оcуђен на cмрт и изведен на губилиште cвети Харалампије уздиже руке к небу и помоли cе Богу за cве људе, да им Бог даде телеcно здравље и душевно cпаcење, и да им умножи плодове земаљcке. "Гоcподе, ти знаш, да cу људи меcо и крв; опроcти им грехе, и излиј благодат Твоју на cве!" Поcле молитве овај cвети cтарац предаде душу cвоју Богу пре него што џелат cпуcти мач на његов врат. Поcтрада 202. године. Његово тело узе Галина и чеcно га cахрани.
SV. TRIFUN
MOLITVA SVETOM MU^ENIKU TRIFUNU
O, sveti mu~eni~e Hristov, Trifune, brzi pomo}ni~e svima koji ti priti~u i brzoposlu{ni zastupni~e svima koji ti se pred tvojom svetom ikonom mole! Usli{i sada i u svakom ~asu moqewe nas, nedostojnih slugu tvojih, koji po{tujemo sveti spomen tvoj u ovom sve~asnom hramu i na svakom mestu zastupi nas pred Gospodom. Ti, dakle, ugodni~e Bo`ji, koji si velikim ~udima zablistao, izlij isceqewa na one koji ti priti~u sa verom i one koji su `alosni za{titi, jer si i sam, pre ishoda svoga iz ovog prolaznog `ivota, obe}ao da }e{ se za wih Gospodu moliti i isprosio si od Wega ovakav dar: ako neko u bilo kakvoj nevoqi, `alosti ili bolesti du{evnoj ili telesnoj po~ne prizivati sveto ime tvoje, taj da bude izbavqen od svakoga zla. I kao {to si nekada k}er carevu u gradu Rimu, koju je |avo mu~io, iscelio, sada i nas od stra{nih wegovih lukavstava sa~uvaj u sve dane `ivota na{eg, pa najzad i u dan na{eg posledweg izdisaja budi na{ zastupnik. Budi nam tada pomo}nik i brzi progoniteq zlih duhova i onaj koji }e nas u Carstvo Nebesko uvesti. I, kako ti sada sa svetima stoji{ uz presto Bo`ji, umoli Gospoda da i nas udostoji da budemo pri~asnici ve~itog veseqa i radosti, da bismo s tobom zajedno proslavqali Oca i Sina i Svetoga Duha Ute{iteqa, u vekove. Amin.
Рођен у cелу Кампcали у Фригији од cиромашних родитеља. У детињcтву чувао гуcке. И још од детињcтва на њему је била велика благодат Божја, те је могао иcцељивати болеcти на људима и на cтоци, и изгонити зле духове. У то време завлада римcким царcтвом цар Гордијан, чија ћерка Гордијана cиђе c ума, и тиме баци cвога оца у велику жалоcт. Сви лекари не могаше лудој Гордијани ништа помоћи. Тада cли дух из луде девојке проговори и рече, да њега нико не може иcтерати оcим Трифуна. Поcле многих Трифуна из царcтва буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промиcлу. Он би доведен у Рим, где иcцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку cве раздели cиромаcима. У cвом cелу продужи овај cвети младић чувати гуcке и молити cе Богу. Када cе зацари хриcтоборни Декије, cвети Трифун би изтјазаван и љуто мучен за Хриcта. по он поднеcе cва мучења c радошћу великом говорећи: «о кад би cе могао удоcтојити, да огњем и мукама cкончам за име Иcуcа Хриcта Гоcпода и Бога мога!» Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га оcудише најзад на поcечење мачем. Пред cмрт Трифун cе помоли Богу и предаде душу cвоју Твроцу cвоме, 250. год.
O, sveti mu~eni~e Hristov, Trifune, brzi pomo}ni~e svima koji ti priti~u i brzoposlu{ni zastupni~e svima koji ti se pred tvojom svetom ikonom mole! Usli{i sada i u svakom ~asu moqewe nas, nedostojnih slugu tvojih, koji po{tujemo sveti spomen tvoj u ovom sve~asnom hramu i na svakom mestu zastupi nas pred Gospodom. Ti, dakle, ugodni~e Bo`ji, koji si velikim ~udima zablistao, izlij isceqewa na one koji ti priti~u sa verom i one koji su `alosni za{titi, jer si i sam, pre ishoda svoga iz ovog prolaznog `ivota, obe}ao da }e{ se za wih Gospodu moliti i isprosio si od Wega ovakav dar: ako neko u bilo kakvoj nevoqi, `alosti ili bolesti du{evnoj ili telesnoj po~ne prizivati sveto ime tvoje, taj da bude izbavqen od svakoga zla. I kao {to si nekada k}er carevu u gradu Rimu, koju je |avo mu~io, iscelio, sada i nas od stra{nih wegovih lukavstava sa~uvaj u sve dane `ivota na{eg, pa najzad i u dan na{eg posledweg izdisaja budi na{ zastupnik. Budi nam tada pomo}nik i brzi progoniteq zlih duhova i onaj koji }e nas u Carstvo Nebesko uvesti. I, kako ti sada sa svetima stoji{ uz presto Bo`ji, umoli Gospoda da i nas udostoji da budemo pri~asnici ve~itog veseqa i radosti, da bismo s tobom zajedno proslavqali Oca i Sina i Svetoga Duha Ute{iteqa, u vekove. Amin.
Рођен у cелу Кампcали у Фригији од cиромашних родитеља. У детињcтву чувао гуcке. И још од детињcтва на њему је била велика благодат Божја, те је могао иcцељивати болеcти на људима и на cтоци, и изгонити зле духове. У то време завлада римcким царcтвом цар Гордијан, чија ћерка Гордијана cиђе c ума, и тиме баци cвога оца у велику жалоcт. Сви лекари не могаше лудој Гордијани ништа помоћи. Тада cли дух из луде девојке проговори и рече, да њега нико не може иcтерати оcим Трифуна. Поcле многих Трифуна из царcтва буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промиcлу. Он би доведен у Рим, где иcцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку cве раздели cиромаcима. У cвом cелу продужи овај cвети младић чувати гуcке и молити cе Богу. Када cе зацари хриcтоборни Декије, cвети Трифун би изтјазаван и љуто мучен за Хриcта. по он поднеcе cва мучења c радошћу великом говорећи: «о кад би cе могао удоcтојити, да огњем и мукама cкончам за име Иcуcа Хриcта Гоcпода и Бога мога!» Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га оcудише најзад на поcечење мачем. Пред cмрт Трифун cе помоли Богу и предаде душу cвоју Твроцу cвоме, 250. год.
Monday, June 6, 2011
SVETI STEFAN
Молитва светом великомученику и архиђакону СТЕФАНУ
О, Свети Великомучениче Христов Стефане, који си Бога прославио својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, већ се моли Многомилостивом Богу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег гнева, грехова наших ради.
Моли се, угодниче Божији, са истим усрђем са којим си се молио за своје убице, да се од нас удаљи гнев безбожника, и да Господ одбрани нас, свој новоизабрани народ, како бисмо твојим молитвама били спашени и да бисмо могли хвалити неизрециву милост Божију, и тебе величали у векове векова. Амин.
Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. парочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.
О, Свети Великомучениче Христов Стефане, који си Бога прославио својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, већ се моли Многомилостивом Богу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег гнева, грехова наших ради.
Моли се, угодниче Божији, са истим усрђем са којим си се молио за своје убице, да се од нас удаљи гнев безбожника, и да Господ одбрани нас, свој новоизабрани народ, како бисмо твојим молитвама били спашени и да бисмо могли хвалити неизрециву милост Божију, и тебе величали у векове векова. Амин.
Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. парочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.
SV. IGNJATIJE BOGONOSAC
Богоноcцем назван је овај cвети муж зато што је cтално у cрцу и на језику ноcио име Бога живога. A још, по предању, назван је он Богоноcцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Иcуcа Хриcта. У оне дане када Гоcпод учаше ученике cвоје cмерноcти, узе једно дете и cтавивши га међу њих, рече им: "Који cе, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царcтву небеcком" (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у cветог Јована Богоcлова, заједно c Поликарпом, епиcкопом cмирнcким. Као епиcкоп у Aнтиохији он управљаше црквом Божјом као паcтир добри, и први уведе антифонcки начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној cтрани преcтане на другој почиње. Такав начин појања откри cе cветом Игњатију међу ангелима на небеcима. Када цар Трајан пролажаше кроз пнтиохију идући у рат против Перcијанаца, дознаде за Игњатија, призва га к cеби и поче cаветовати, да принеcе жртву идолима, па ће му он дати звање cенатора. Како узалудни оcташе и cавети и претње цареве, Игњатије cвети би окован у гвожђе и у пратњи деcет немилоcрдних војника поcлат у Рим, да буде бачен пред зверове. Игњатије cе радоваше cтрадању за Гоcпода cвога и cамо cе мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не cпречи у тој cмрти. Поcле дугог и тешког путовања из пзије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије приcпе у Рим, где би бачен пред лавове у циркуcу. Лавови га раcтргоше и изедоше, оcтавивши cамо неколико већих коcтију и cрце. Поcтрада овај cлавни љубитељ Гоcпода Хриcта 106. године у Риму за време хриcтоборног цара Трајана. Јављао cе више пута из онога cвета и чинио чудеcа помажући cве до данаc cвакоме ко га призива у помоћ.
MОЛИТВА СВЕТОМ ИГЊАТИЈИ
Молим те Господе
Смилуј се ко прије
Да славимо име
Светог Игњатије
Бгоносца вјерног
Од давнијех дана
Што пострада храбро
Од Диоклецијана
Он на себе прими
Патњу и све биједе
Ал имена Твога
Одрећ' се не хтједе
Да одбаци Крст
И Твоје знамење
На груди му џелат
Товари камење
Али Он не хтједе
Одбацити вјеру
У арену бацише га
Звијери да га деру
Ни тада се вјерник
Не одрече Бога
Лавови га цареви
Растргаше свога
Молим се сад Теби
Игњатијо свети
Што за Крст пострада
И Господа Бога
Дозволи ми грешном
Да Те данас славим
Своју Крсну Славу
Заштитника свога.
MОЛИТВА СВЕТОМ ИГЊАТИЈИ
Молим те Господе
Смилуј се ко прије
Да славимо име
Светог Игњатије
Бгоносца вјерног
Од давнијех дана
Што пострада храбро
Од Диоклецијана
Он на себе прими
Патњу и све биједе
Ал имена Твога
Одрећ' се не хтједе
Да одбаци Крст
И Твоје знамење
На груди му џелат
Товари камење
Али Он не хтједе
Одбацити вјеру
У арену бацише га
Звијери да га деру
Ни тада се вјерник
Не одрече Бога
Лавови га цареви
Растргаше свога
Молим се сад Теби
Игњатијо свети
Што за Крст пострада
И Господа Бога
Дозволи ми грешном
Да Те данас славим
Своју Крсну Славу
Заштитника свога.
SV. SAVO
Molitva Svetom Savi
O sveštena glavo, slavni Čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, prvoprestoniče Srpske zemlje, hranitelju i prosvetitelju, blagonadežni predstatelju svih hrišćana pred Gospodom, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici tvoje ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kojom je duša tvoja ispunjena bila za života.
Ozari nas istinom, prosveti razum i srce naše svetlošću božanske nauke, nauči nas tebi verno podražavati, Boga i bližnjega ljubiti, i zapovesti Gospodnje vršiti nepogrešno, te da budemo i mi čeda tvoja ne samo po imenu no celim životom svojim.
Moli se, sveti Arhijereju, za Svetu pravoslavnu Crkvu i za Otadžbinu svoju zemaljsku koja te uvek s ljubavlju poštuje. Prizri blagodušno na svaku dušu tvojih vernih čada, koji traže milost tvoju i pomoć. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tuzi iscelitelj, u žalosti posetitelj, u bedama i uždama pomoćnik, a na smrtnom času milostiv pokrovitelj i zaštitnik da bi pomoću tvojih svetih molitava i mi grešni udostojili se primiti pravo spasenje i naslediti Carstvo Hristovo.
O sveče Božji, ne postidi našu dušu koju na tebe silno polažemo, no javi nam svoje mnogomoćno zastupanje, te da slavimo i veličamo Boga, divnoga u Svetim Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
ХИМНА СВЕТОМ САВИ
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и сколе
Светитељској глави.
Тамо венци, тамо слава,
Где нас српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело српство слави славу
Свог свеца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
С неба саље благослов
Свети отац Сава.
Са свих страна сви Срби,
С мора и Дунава,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте:
Саву српску славу,
Пред престолом
Творца!
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да зивимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Поцуј глас свог рода,
Српскога народа!
Пет векова Србин је
у ропству цамио,
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) рођен око 1174.[1] у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму). Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве.
Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.
У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.
Његова најзначајнија писана дела су „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм Светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.
O sveštena glavo, slavni Čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, prvoprestoniče Srpske zemlje, hranitelju i prosvetitelju, blagonadežni predstatelju svih hrišćana pred Gospodom, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici tvoje ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kojom je duša tvoja ispunjena bila za života.
Ozari nas istinom, prosveti razum i srce naše svetlošću božanske nauke, nauči nas tebi verno podražavati, Boga i bližnjega ljubiti, i zapovesti Gospodnje vršiti nepogrešno, te da budemo i mi čeda tvoja ne samo po imenu no celim životom svojim.
Moli se, sveti Arhijereju, za Svetu pravoslavnu Crkvu i za Otadžbinu svoju zemaljsku koja te uvek s ljubavlju poštuje. Prizri blagodušno na svaku dušu tvojih vernih čada, koji traže milost tvoju i pomoć. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tuzi iscelitelj, u žalosti posetitelj, u bedama i uždama pomoćnik, a na smrtnom času milostiv pokrovitelj i zaštitnik da bi pomoću tvojih svetih molitava i mi grešni udostojili se primiti pravo spasenje i naslediti Carstvo Hristovo.
O sveče Božji, ne postidi našu dušu koju na tebe silno polažemo, no javi nam svoje mnogomoćno zastupanje, te da slavimo i veličamo Boga, divnoga u Svetim Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
ХИМНА СВЕТОМ САВИ
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и сколе
Светитељској глави.
Тамо венци, тамо слава,
Где нас српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело српство слави славу
Свог свеца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
С неба саље благослов
Свети отац Сава.
Са свих страна сви Срби,
С мора и Дунава,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте:
Саву српску славу,
Пред престолом
Творца!
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да зивимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Поцуј глас свог рода,
Српскога народа!
Пет векова Србин је
у ропству цамио,
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) рођен око 1174.[1] у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму). Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве.
Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.
У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.
Његова најзначајнија писана дела су „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм Светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.
SV. ILIJA
Молитва светом и славном ПРОРОКУ БОЖИЈЕМ ИЛИЈИ
О прехвални и предивни пророче Божији Илија, који си засијао на земљи животом равноангелским, ватреном ревношћу према Господу Богу Сведржитељу, знамењима и преславним чудима, затим по узвишеној Божијој милости према теби надприродно узнесен телом на небо на огњеним колима, удостојивши се говорити са Спаситељем света преображеном на Тавору, и сада стално пребиваш у рају и стојиш пред престолом Небеског Цара. Услиши нас грешне и некорисне који сада стојимо пред твојом светом иконом и усрдно прибегавамо твоме заступништву. Моли за нас човекољупца Бога да нам дарује дух покајања и опроштај наших грехова и својом свесилном благодаћу да нам помогне да оставимо пут безбожности, да напредујемо у сваком добром делу, да нас ојача у борби са страстима и похотама нашим, да усади у срца наша дух смирења и кротости, дух братољубља и незлобивости, дух трпења и мудрости, дух ревности за славу Божију и спасење ближњих. Уништи твојим молитвама, пророче, рђаве обичаје људи, а особито погубни и шкодљиви дух овога века који је заразио хришћански род непоштовањем божанске православне вере, устава свете Цркве и заповести Господњих, непоштовањем родитеља и виших власти, што све баца људе у бездан безбожности, разврата и погибли. Отклони од нас, предивни пророче, заштитом твојом праведни гнев Божији и избави све градове и села наша од суше и глади, од страшних бура и земљотреса, од смртоносних рана и болести, од напада непријатеља и међусобне борбе. Измоли, пророче Божији, од Господа нашим пастирима ревност према Богу, срдачну бригу о спасењу пастве, мудрост у учењу и управљању, побожност и снагу у искушењима; судијама измоли искреност и некористољубивост, правду и сажалење према увређенима; свима који управљају бригу за потчињене, милост и праведност, а потчињенима покорност и послушност властима и усрдно испуњавање својих обавеза, да се тако поживевши у овом веку у миру и побожности удостојимо учешћа вечних блага у Царству Господа и Спаса нашег Исуса Христа, коме припада част и поклоњење са беспочетним његовим Оцем и Пресветим Духом у векове векова. Амин.
Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
„Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo“. Sveti Ilija, prema tome, nije umro već je živ otišao na nebo.
Kad se Ilija rodio, otac njegov Savah vide angele Bozje oko deteta kako ga ognjem povijaju i plamen mu daju da jede. Uplasen takvim vidjenjem, Savah ode u Jerusalim i isprica svestenicima o vidjenju. Tada jedan od njih, koji je bio prozorljiv, rece Savahu: "Ne boj se, covece, tog vidjenja o detetu tvom, vec znaj da ce to dete biti obitaliste svetlosti blagodati Bozje; rec njegova bice kao oganj silna i dejstvena; revnost njegova za Gospoda bice velika; zivot njegov bice blagougodan Bogu i on ce suditi Izrailju macem i ognjem". Takvo je bilo pri rodjenju svetog Ilije znamenje i predskazanje, koje je ukazivalo na to kakav ce on biti kada postane zreo covek.
Od samog detinjstva, predavsi se Bogu, on zavole devstvenicku cistotu i prebivase u njoj kao andjeo Bozji besprekoran pred Bogom, cist dusom i telom. Voleci da se bavi bogorazmisljanjem, on se cesto povlacio u pustinju i tamo u tisini dugo besedio s Bogom toplom molitvom, kao serafim goreci plamenom ljubavlju prema Bogu. A i sam bese ljubljen od Boga, jer Bog ljubi one koji Njega ljube. I udostojavase se Ilija milostive besede s Bogom, te zbog ravnoangelnog zivota svog stece veliku slobodu pred Njim. I sve sto iskase od Boga, dobijase kao onaj koji je nasao veliku milost kod Njega.
Pre svega, sveti Ilija je molio Boga da gresnike obrati pokajanju. Ali posto Bog zahteva od gresnih ljudi dobrovoljno obracanje, a kod okorelih srcem Izrailjaca ne bese ni najmanjeg stremljenja ka dobru, to je prorok Ilija u silnoj revnosti za slavu Bozju i za spasenje ljudi molio Boga da privremenom kaznom kazni Izrailjce, da bi se makar na taj nacin opametili. Znajuci da covekoljubivi i dugotrpeljivi Gospod nije brz na kaznu, Ilija se iz svoje velike revnosti usudi moliti Boga dopustenje da on kazni zakonoprestupnike, jer mozda ce se ljudi obratiti pokajanju kada ih kaznjava covek. I ne prestade s takvom molitvom Bogu dok ne dobi ono sto je trazio. Jer svemilostivi Gospod, kao covekoljubivi Otac, ne hte da ozalosti ljubljenog slugu Svog koji Mu sinovski sluzi i nije ni najmanju zapovest Njegovu narusio. Ne moguci vise gledati bezakonja koja se cine u pokvarenom Izrailju, careve koji borave u bogomrskom bezbozju, sudije i staresine koji tvore nepravdu, ljude koji sluze gadostima idolskim i valjaju se u raznovrsnim prljavstinama bez straha i bojazni od Boga i jos prinose svoje sinove i kceri na zrtvu demonima; dok revnosni postovaoci istinitoga Boga trpe razna nasilja i gonjenja, zlostavljanja i predavanja na smrt - sveti Ilija se raspali revnoscu i otide k bezboznom caru Ahavu i izoblici ga za zabludu sto se on, ostavivsi Boga Izrailjeva, klanja djavolima i sa sobom vuce u pogibao sav narod. No videci da car ne slusa njegove prekore, Sveti Prorok recima dodade i delo, predavsi kazni cara bogoprotivnika i njegove podanike. On rece: "Tako da je ziv Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina nece biti rose ni dazda dokle ja ne recem" (3. Car. 17, 1).
Rekavsi to, Ilija ode od Ahava, i odmah se na prorokovu rec zakljuca nebo i nastade susa: ni jedna kap kise ili rose ne pade na zemlju za tri godine i sest meseci. Susa izazva nerodicu plodova zemaljskih, te nastupi glad. Jer kada sagresi sam car, gnev Bozji dolazi na sve ljude.
Braco i sestre, razumimo poruku koju nam Sveta Crkva upucuje danasnjim praznikom te dobro razmislimo o svojim delima. Svako neka stavi pod lupu Bozjih zapovesti ono sto cini, pa neka vidi sta svojim delima privlaci na sebe: blagoslov Bozji ili kaznu Bozju. Pravda Bozja je nepromenjiva, ruka Bozja blagosilja, ali i kori.
Usporedimo svoj zivot sa zivotom svetog proroka Ilije i zapitajmo se koju od vrlina koje je on imao i mi imamo. Svako nase delo ima svoju tezinu na Bozjim terazijama i privlaci na nas ili blagoslov ili kaznu.
Bog je ugodnika svoga proroka Iliju poslao u pusto mesto, gde ga je preko gavrana hranio, da bi se on utvrdio u nepokolebljivoj revnosti za istinu Bozju. Iz istog razloga ga salje i u Sareptu Sidonsku kod udovice, gde na njegovu molitvu Bog ucini da brasno i ulje ne nestade u udovicinoj kuci.
Kada sveblagi Bog vidi da se Njegovo sazdanje potpuno unistava gladju na zemlji, sazali se i rece sluzi Svome Iliji: "Idi, javi se Ahavu, jer hocu da se smilujem na delo ruku mojih, i recju usta tvojih posaljem dazd sasusenoj zemlji, napojim je i ucinim plodorodnom. A eto, i Ahav vec naginje k pokajanju, trazi tebe i gotov je da te poslusa u svemu sto mu naredis".
Tako Prorok Ilija obracase narod Izrailjski od zabluda i gresnog zivota. Na slican nacin Bog preko promisla Svoga obraca i danas zabludela sazdanja svoja saljuci razne opomene i stradanja, najpre na pojedince, a kada bezakonja postanu sirih razmera, onda i na citave narode.
Pomolimo se svetom proroku Iliji da se molitveno zauzme za nas kod Boga, da nam Bog prosvetli nase duhovne oci da razumemo zapovesti Bozje i ziveci po njima uznosimo svaku slavu, cast i poklonjenje Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, vavek. AMIN.
О прехвални и предивни пророче Божији Илија, који си засијао на земљи животом равноангелским, ватреном ревношћу према Господу Богу Сведржитељу, знамењима и преславним чудима, затим по узвишеној Божијој милости према теби надприродно узнесен телом на небо на огњеним колима, удостојивши се говорити са Спаситељем света преображеном на Тавору, и сада стално пребиваш у рају и стојиш пред престолом Небеског Цара. Услиши нас грешне и некорисне који сада стојимо пред твојом светом иконом и усрдно прибегавамо твоме заступништву. Моли за нас човекољупца Бога да нам дарује дух покајања и опроштај наших грехова и својом свесилном благодаћу да нам помогне да оставимо пут безбожности, да напредујемо у сваком добром делу, да нас ојача у борби са страстима и похотама нашим, да усади у срца наша дух смирења и кротости, дух братољубља и незлобивости, дух трпења и мудрости, дух ревности за славу Божију и спасење ближњих. Уништи твојим молитвама, пророче, рђаве обичаје људи, а особито погубни и шкодљиви дух овога века који је заразио хришћански род непоштовањем божанске православне вере, устава свете Цркве и заповести Господњих, непоштовањем родитеља и виших власти, што све баца људе у бездан безбожности, разврата и погибли. Отклони од нас, предивни пророче, заштитом твојом праведни гнев Божији и избави све градове и села наша од суше и глади, од страшних бура и земљотреса, од смртоносних рана и болести, од напада непријатеља и међусобне борбе. Измоли, пророче Божији, од Господа нашим пастирима ревност према Богу, срдачну бригу о спасењу пастве, мудрост у учењу и управљању, побожност и снагу у искушењима; судијама измоли искреност и некористољубивост, правду и сажалење према увређенима; свима који управљају бригу за потчињене, милост и праведност, а потчињенима покорност и послушност властима и усрдно испуњавање својих обавеза, да се тако поживевши у овом веку у миру и побожности удостојимо учешћа вечних блага у Царству Господа и Спаса нашег Исуса Христа, коме припада част и поклоњење са беспочетним његовим Оцем и Пресветим Духом у векове векова. Амин.
Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
„Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo“. Sveti Ilija, prema tome, nije umro već je živ otišao na nebo.
Kad se Ilija rodio, otac njegov Savah vide angele Bozje oko deteta kako ga ognjem povijaju i plamen mu daju da jede. Uplasen takvim vidjenjem, Savah ode u Jerusalim i isprica svestenicima o vidjenju. Tada jedan od njih, koji je bio prozorljiv, rece Savahu: "Ne boj se, covece, tog vidjenja o detetu tvom, vec znaj da ce to dete biti obitaliste svetlosti blagodati Bozje; rec njegova bice kao oganj silna i dejstvena; revnost njegova za Gospoda bice velika; zivot njegov bice blagougodan Bogu i on ce suditi Izrailju macem i ognjem". Takvo je bilo pri rodjenju svetog Ilije znamenje i predskazanje, koje je ukazivalo na to kakav ce on biti kada postane zreo covek.
Od samog detinjstva, predavsi se Bogu, on zavole devstvenicku cistotu i prebivase u njoj kao andjeo Bozji besprekoran pred Bogom, cist dusom i telom. Voleci da se bavi bogorazmisljanjem, on se cesto povlacio u pustinju i tamo u tisini dugo besedio s Bogom toplom molitvom, kao serafim goreci plamenom ljubavlju prema Bogu. A i sam bese ljubljen od Boga, jer Bog ljubi one koji Njega ljube. I udostojavase se Ilija milostive besede s Bogom, te zbog ravnoangelnog zivota svog stece veliku slobodu pred Njim. I sve sto iskase od Boga, dobijase kao onaj koji je nasao veliku milost kod Njega.
Pre svega, sveti Ilija je molio Boga da gresnike obrati pokajanju. Ali posto Bog zahteva od gresnih ljudi dobrovoljno obracanje, a kod okorelih srcem Izrailjaca ne bese ni najmanjeg stremljenja ka dobru, to je prorok Ilija u silnoj revnosti za slavu Bozju i za spasenje ljudi molio Boga da privremenom kaznom kazni Izrailjce, da bi se makar na taj nacin opametili. Znajuci da covekoljubivi i dugotrpeljivi Gospod nije brz na kaznu, Ilija se iz svoje velike revnosti usudi moliti Boga dopustenje da on kazni zakonoprestupnike, jer mozda ce se ljudi obratiti pokajanju kada ih kaznjava covek. I ne prestade s takvom molitvom Bogu dok ne dobi ono sto je trazio. Jer svemilostivi Gospod, kao covekoljubivi Otac, ne hte da ozalosti ljubljenog slugu Svog koji Mu sinovski sluzi i nije ni najmanju zapovest Njegovu narusio. Ne moguci vise gledati bezakonja koja se cine u pokvarenom Izrailju, careve koji borave u bogomrskom bezbozju, sudije i staresine koji tvore nepravdu, ljude koji sluze gadostima idolskim i valjaju se u raznovrsnim prljavstinama bez straha i bojazni od Boga i jos prinose svoje sinove i kceri na zrtvu demonima; dok revnosni postovaoci istinitoga Boga trpe razna nasilja i gonjenja, zlostavljanja i predavanja na smrt - sveti Ilija se raspali revnoscu i otide k bezboznom caru Ahavu i izoblici ga za zabludu sto se on, ostavivsi Boga Izrailjeva, klanja djavolima i sa sobom vuce u pogibao sav narod. No videci da car ne slusa njegove prekore, Sveti Prorok recima dodade i delo, predavsi kazni cara bogoprotivnika i njegove podanike. On rece: "Tako da je ziv Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina nece biti rose ni dazda dokle ja ne recem" (3. Car. 17, 1).
Rekavsi to, Ilija ode od Ahava, i odmah se na prorokovu rec zakljuca nebo i nastade susa: ni jedna kap kise ili rose ne pade na zemlju za tri godine i sest meseci. Susa izazva nerodicu plodova zemaljskih, te nastupi glad. Jer kada sagresi sam car, gnev Bozji dolazi na sve ljude.
Braco i sestre, razumimo poruku koju nam Sveta Crkva upucuje danasnjim praznikom te dobro razmislimo o svojim delima. Svako neka stavi pod lupu Bozjih zapovesti ono sto cini, pa neka vidi sta svojim delima privlaci na sebe: blagoslov Bozji ili kaznu Bozju. Pravda Bozja je nepromenjiva, ruka Bozja blagosilja, ali i kori.
Usporedimo svoj zivot sa zivotom svetog proroka Ilije i zapitajmo se koju od vrlina koje je on imao i mi imamo. Svako nase delo ima svoju tezinu na Bozjim terazijama i privlaci na nas ili blagoslov ili kaznu.
Bog je ugodnika svoga proroka Iliju poslao u pusto mesto, gde ga je preko gavrana hranio, da bi se on utvrdio u nepokolebljivoj revnosti za istinu Bozju. Iz istog razloga ga salje i u Sareptu Sidonsku kod udovice, gde na njegovu molitvu Bog ucini da brasno i ulje ne nestade u udovicinoj kuci.
Kada sveblagi Bog vidi da se Njegovo sazdanje potpuno unistava gladju na zemlji, sazali se i rece sluzi Svome Iliji: "Idi, javi se Ahavu, jer hocu da se smilujem na delo ruku mojih, i recju usta tvojih posaljem dazd sasusenoj zemlji, napojim je i ucinim plodorodnom. A eto, i Ahav vec naginje k pokajanju, trazi tebe i gotov je da te poslusa u svemu sto mu naredis".
Tako Prorok Ilija obracase narod Izrailjski od zabluda i gresnog zivota. Na slican nacin Bog preko promisla Svoga obraca i danas zabludela sazdanja svoja saljuci razne opomene i stradanja, najpre na pojedince, a kada bezakonja postanu sirih razmera, onda i na citave narode.
Pomolimo se svetom proroku Iliji da se molitveno zauzme za nas kod Boga, da nam Bog prosvetli nase duhovne oci da razumemo zapovesti Bozje i ziveci po njima uznosimo svaku slavu, cast i poklonjenje Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, vavek. AMIN.
SV. VASILIJE OSTROSKI
Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom
Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni. Veliki branitelju vere Pravoslavne, odbrani i nas koji tvoju Svetu veru držimo, i s nadom tebi pristupamo. Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg. Tvrdoški viteže i Ostroški podvižniče, spasavaj nas od beda vidljivih i nevidljivih. Zapalila te je Srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga Živoga, pa nam sada osvetli puteve i razagnaj tugu. Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru Ostrošku, pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša, da se spasemo i proslavimo Boga svevišnjega i tebe Sveca Božijega. Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni, i ti si im pomagao: demone odgonio, veze đavolje raskidao, i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao. Tako i sada pomozi, krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima pa i meni. Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene, zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne. Sveti Vasilije Čudotvorče i Oče naš duhovni, čuj i usliši čeda tvoja duhovna u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.
Sveti Vasilije Ostroski
Rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od malih nogu bese ispunjen ljubavlju prema Hristu. Kad poodraste, primi monaski cin u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo se procu zbog svog podviznickog zivota, pa bi, i mimo svoje volje, izabran za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej najpre bio u Tvrdosu, a kad Tvrdos razorise Turci, preseli se u Ostrog, gde se tvrdo podvizavase ogradjujuci stado svoje neprestanim i toplim molitvama. Umro mirno u 16. veku, ostavivsi cele i celebne mosti, neistrulele i cudotvorne do dana danasnjeg. K njegovim mostima priticu mnogi i nalaze isceljenja u najtezim bolsetima. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama.
Sveti Vasilie Ostroski utkao se u zivot naseg naroda pre svega kao svetitelj i cudotvorac .Njegov znacaj je prema tome na prvom mestu harizmaticki i sa tog aspekta treba prvenstveno proucavati njegovo prisustvo u duhovnom zivotu srpskog naroda u toku protekla tri veka .Njegov pak zemaljski zivot i rad i kao podviznika i kao arhijepeja jedne od najvaznijih oblasti u Peckoj patrijarsiji XVII veka , treba posmatrati u sklopu opstih prilika i staja Partrijasije novoga vremena . Samo tako moci ce da se shvati i pravilno oceni njegova licna sudbin , trpljenje i red na dobrucrkva i porobljenog naroda , kao i njegov znacaj u duhovnom
zivotu naseg naseg naroda kroz vekove. Sveti Vasilije Ostroski ziveo je i radio u vrlo nemirnom periodu, u vreme sukoba medju drzavama cije su se snage, oruzije i diplomatije ukrstali izmedju srpskog naroda i povlacili ga u tesko vrzino kolo borbe i stradanja. Gotovo za sve vreme mitropolitstva Sv.Vsilija trajao je Kandiski rat (1645-1669) sa svojim strasnim reprekusijama u zivotu naseg naroda zeljnog slobode . Bilo je to vreme hajduka i uskoka , neprestalne nesigurnosti i narodnih migracija. Svetiteljski zivot i neumorni rad Sv.Vasilija stvorili su mu ogroman ugled medju savremenicima. Narod Crne Gore i Hercegovine postovao ga je kao bozijeg coveka poslanog radi spasenja svoga roda . Cudima kojima je Bog proslavio mosti sv.Basilia jos vise su pojacala ovu veru u narodu. Jos od 1678.kada su mosti izvadjene iz zemlje i proglasen bio za svetitelja , poceo je da se praznuje dan kad se upokojio . to je 29.april po starom, odnosno 12.maj po novom kalendaru.
M anastir Ostrog
Visoko iznad Bjelopavlicke ravnice , na njenoj severozapadnoj strani ,izmedju Niksica i Danilovgrada , pri jednoj okomitoj strani , nalazi se manastor Ostrog . Iako su prve osnove ovog manastira dali isposnici koi su u ostroskim pesterima nasli pogodno mesto za svoj usamljenicki i podviznicki zivot , njegovim prvim osnivacem s pravom se smatra sv.Vasilie Ostroski, mitropolit zahumsko-hercegovacki. Kad je pocetkom druge polovine XVII veka dobio na upravu istocno-hercegovacku, cv.Vasiliese nastanio u Onogostu , danasnjem Niksicu. 360g svojih asketskih sklonosti nije se zadovoljiozivotom u svojoj novoj udobnoj rezidenciji . Njemu je bila potrebna pustinja i samoca. Pomisljao je da ode u svetu goru koja ga je najvise privlacila,ali kad za to doznadose belopavlici , usrdno ga molise da ostane u zemlju. Svetitelj je popustio narodnoj ljubavi ,ali je poceo da trazi pogodnomesto u kome bi mogao da provodi svoj isposnicki zivot . Boraveci u Popima on je slusao o ranijim isposnicima ovoga kraja koji su se odavali anahoretskom zivotu , a narocito o Ostroskom pustinjaku Isaiji,koji je vec tada bio postovan kao svetitelj.Isaija je bio rodom bas iz Popa kraj Niksica , a podvizavao se u pecini u kojoj se danas nalazi gornja crkva u manastiru Ostrogu posvecena Svetom Krstu.Sveti Vasilije je pronasao obu pecinu i u njoj provodi vreme u postu i molitvi. Svetitelj je popustio narodnoj ljubavi ,ali je poceo da trazi pogodnomesto u kome bi mogao da provodi svoj isposnicki zivot .
Svetom Krstu.Sveti Vasilije je pronasao obu pecinu i u njoj provodi vreme u postu i molitvi. Ali on se nije mogao odvojiti od naroda i njegovog religioznog-moralnog zivota . Prema kazivanju arhimandrita Nikodima Raicevica ,sv.Basilije je upravljao eparhjom iz Ostroga petnaest godina.Kako je umro 1671 . godine , znacilo bi da je napustio Niksic i presao u Ostrog oko 1656. godine. Duboko prozet duhom i tradicijama pravoslavnog monarstva , sv.Vasilije oseca potrebu da sluzi , da bude koristan ne samo sebi , vec i drugima,svom narodu . Zato on nastoji da njegova pecina preraste u manastir ,koji bi kao i drugi pravoslavi manastiri bi rasadnik ne samo verskog ,vec i celokupnog duhovnog zivota u okolnom narodu. Stoga je poceo da skuplja bratstvo u kojem se poimenice spominje jeromonah Isanja ,"unuk prvog svetog i prepodobnog oca nasega Isaija iz Onogosta,iz sela Popa".Njega je sv.Vasilije postavio za igumana ovoga manastira cija je crkva Svetog Krsta bila sagradjena 1665 , a dve godinekasnije i zivopisana . Ispd crkvice Svetog Krsta uredio je sv.Vasilije i crkvu Vavedenja presvete Bogorodice ciji se postanak ne moze tacno datirati .Predanje govori da su je podigli isposnici koji su tu ziveli pre sv.Vasilia ,dok je Vuk Karadjic zapisao po kazivanju ostroskog arhimangrita Nikodima Pancevica da je ovu crkvu sagradio sam sv.Vasilije . On je verovatno zivopisna 1667 . godine , kad i gornja crkvica Belog Krsta . U njoj sada pocivaju mosti sv.Vasilija. Asketsko podvizavanje sv.Vasilia Ostrogom nije ga odvojilo od njegovog staranja za svoju pastvu iod arhijepejskih duznosti .Naprotiv njegov podvizicki zivot jos vise je razvio narodno postovanje prema njemu .Njega su zaista savremenici dozivljavali kao "zemaljskog andjela i nebeskog coveka",kao izabrani sasud koji preko koga nebo intervenise na zemlji . U toku svog boravka u Ostrogu i izgradnje ovog manastira, sv.Vasilije je od svojih prihoda kupovao zemlju koja je trebalo da bude materijalni ocnov za izdrzavanje manastira i njegovog bratstva.
Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni. Veliki branitelju vere Pravoslavne, odbrani i nas koji tvoju Svetu veru držimo, i s nadom tebi pristupamo. Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg. Tvrdoški viteže i Ostroški podvižniče, spasavaj nas od beda vidljivih i nevidljivih. Zapalila te je Srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga Živoga, pa nam sada osvetli puteve i razagnaj tugu. Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru Ostrošku, pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša, da se spasemo i proslavimo Boga svevišnjega i tebe Sveca Božijega. Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni, i ti si im pomagao: demone odgonio, veze đavolje raskidao, i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao. Tako i sada pomozi, krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima pa i meni. Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene, zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne. Sveti Vasilije Čudotvorče i Oče naš duhovni, čuj i usliši čeda tvoja duhovna u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.
Sveti Vasilije Ostroski
Rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od malih nogu bese ispunjen ljubavlju prema Hristu. Kad poodraste, primi monaski cin u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo se procu zbog svog podviznickog zivota, pa bi, i mimo svoje volje, izabran za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej najpre bio u Tvrdosu, a kad Tvrdos razorise Turci, preseli se u Ostrog, gde se tvrdo podvizavase ogradjujuci stado svoje neprestanim i toplim molitvama. Umro mirno u 16. veku, ostavivsi cele i celebne mosti, neistrulele i cudotvorne do dana danasnjeg. K njegovim mostima priticu mnogi i nalaze isceljenja u najtezim bolsetima. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama.
Sveti Vasilie Ostroski utkao se u zivot naseg naroda pre svega kao svetitelj i cudotvorac .Njegov znacaj je prema tome na prvom mestu harizmaticki i sa tog aspekta treba prvenstveno proucavati njegovo prisustvo u duhovnom zivotu srpskog naroda u toku protekla tri veka .Njegov pak zemaljski zivot i rad i kao podviznika i kao arhijepeja jedne od najvaznijih oblasti u Peckoj patrijarsiji XVII veka , treba posmatrati u sklopu opstih prilika i staja Partrijasije novoga vremena . Samo tako moci ce da se shvati i pravilno oceni njegova licna sudbin , trpljenje i red na dobrucrkva i porobljenog naroda , kao i njegov znacaj u duhovnom
zivotu naseg naseg naroda kroz vekove. Sveti Vasilije Ostroski ziveo je i radio u vrlo nemirnom periodu, u vreme sukoba medju drzavama cije su se snage, oruzije i diplomatije ukrstali izmedju srpskog naroda i povlacili ga u tesko vrzino kolo borbe i stradanja. Gotovo za sve vreme mitropolitstva Sv.Vsilija trajao je Kandiski rat (1645-1669) sa svojim strasnim reprekusijama u zivotu naseg naroda zeljnog slobode . Bilo je to vreme hajduka i uskoka , neprestalne nesigurnosti i narodnih migracija. Svetiteljski zivot i neumorni rad Sv.Vasilija stvorili su mu ogroman ugled medju savremenicima. Narod Crne Gore i Hercegovine postovao ga je kao bozijeg coveka poslanog radi spasenja svoga roda . Cudima kojima je Bog proslavio mosti sv.Basilia jos vise su pojacala ovu veru u narodu. Jos od 1678.kada su mosti izvadjene iz zemlje i proglasen bio za svetitelja , poceo je da se praznuje dan kad se upokojio . to je 29.april po starom, odnosno 12.maj po novom kalendaru.
M anastir Ostrog
Visoko iznad Bjelopavlicke ravnice , na njenoj severozapadnoj strani ,izmedju Niksica i Danilovgrada , pri jednoj okomitoj strani , nalazi se manastor Ostrog . Iako su prve osnove ovog manastira dali isposnici koi su u ostroskim pesterima nasli pogodno mesto za svoj usamljenicki i podviznicki zivot , njegovim prvim osnivacem s pravom se smatra sv.Vasilie Ostroski, mitropolit zahumsko-hercegovacki. Kad je pocetkom druge polovine XVII veka dobio na upravu istocno-hercegovacku, cv.Vasiliese nastanio u Onogostu , danasnjem Niksicu. 360g svojih asketskih sklonosti nije se zadovoljiozivotom u svojoj novoj udobnoj rezidenciji . Njemu je bila potrebna pustinja i samoca. Pomisljao je da ode u svetu goru koja ga je najvise privlacila,ali kad za to doznadose belopavlici , usrdno ga molise da ostane u zemlju. Svetitelj je popustio narodnoj ljubavi ,ali je poceo da trazi pogodnomesto u kome bi mogao da provodi svoj isposnicki zivot . Boraveci u Popima on je slusao o ranijim isposnicima ovoga kraja koji su se odavali anahoretskom zivotu , a narocito o Ostroskom pustinjaku Isaiji,koji je vec tada bio postovan kao svetitelj.Isaija je bio rodom bas iz Popa kraj Niksica , a podvizavao se u pecini u kojoj se danas nalazi gornja crkva u manastiru Ostrogu posvecena Svetom Krstu.Sveti Vasilije je pronasao obu pecinu i u njoj provodi vreme u postu i molitvi. Svetitelj je popustio narodnoj ljubavi ,ali je poceo da trazi pogodnomesto u kome bi mogao da provodi svoj isposnicki zivot .
Svetom Krstu.Sveti Vasilije je pronasao obu pecinu i u njoj provodi vreme u postu i molitvi. Ali on se nije mogao odvojiti od naroda i njegovog religioznog-moralnog zivota . Prema kazivanju arhimandrita Nikodima Raicevica ,sv.Basilije je upravljao eparhjom iz Ostroga petnaest godina.Kako je umro 1671 . godine , znacilo bi da je napustio Niksic i presao u Ostrog oko 1656. godine. Duboko prozet duhom i tradicijama pravoslavnog monarstva , sv.Vasilije oseca potrebu da sluzi , da bude koristan ne samo sebi , vec i drugima,svom narodu . Zato on nastoji da njegova pecina preraste u manastir ,koji bi kao i drugi pravoslavi manastiri bi rasadnik ne samo verskog ,vec i celokupnog duhovnog zivota u okolnom narodu. Stoga je poceo da skuplja bratstvo u kojem se poimenice spominje jeromonah Isanja ,"unuk prvog svetog i prepodobnog oca nasega Isaija iz Onogosta,iz sela Popa".Njega je sv.Vasilije postavio za igumana ovoga manastira cija je crkva Svetog Krsta bila sagradjena 1665 , a dve godinekasnije i zivopisana . Ispd crkvice Svetog Krsta uredio je sv.Vasilije i crkvu Vavedenja presvete Bogorodice ciji se postanak ne moze tacno datirati .Predanje govori da su je podigli isposnici koji su tu ziveli pre sv.Vasilia ,dok je Vuk Karadjic zapisao po kazivanju ostroskog arhimangrita Nikodima Pancevica da je ovu crkvu sagradio sam sv.Vasilije . On je verovatno zivopisna 1667 . godine , kad i gornja crkvica Belog Krsta . U njoj sada pocivaju mosti sv.Vasilija. Asketsko podvizavanje sv.Vasilia Ostrogom nije ga odvojilo od njegovog staranja za svoju pastvu iod arhijepejskih duznosti .Naprotiv njegov podvizicki zivot jos vise je razvio narodno postovanje prema njemu .Njega su zaista savremenici dozivljavali kao "zemaljskog andjela i nebeskog coveka",kao izabrani sasud koji preko koga nebo intervenise na zemlji . U toku svog boravka u Ostrogu i izgradnje ovog manastira, sv.Vasilije je od svojih prihoda kupovao zemlju koja je trebalo da bude materijalni ocnov za izdrzavanje manastira i njegovog bratstva.
SV. JOVAN
Preteco i Krstitelju Hrista Boga nasega, sto svetlis u dostojanju zivota na zemlji Monaha pre monastva, Devstvenika i Blagovesnika, Druga Zenikova i Proroka. Sto si proveo zivot svoj zemaljski kao Sin Pustinje, kao Veliki Molitvenik i Glas Reci Bozje, krstavajuci kao Propovednik Pokajanja u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. I predstavio se Gospodu kao mucenik, vojnik cara nebeskog, Sunce Pravde, Danica zvezda, Svetilnik Svetlosti, Andjeo u telu. I stao pred Gospoda nasega Isusa Hrista i njegove matere Svepreciste Bogorodice. Sveti Jovane Krstitelju, moli se za nas, sada i uvek i u sve vekove vekova. Amin.
Roditelji njegovi bili su pravedni svestenik Zaharija i Jelisaveta (rodjaka Presvete Bogorodice), koji su bili dugo godina bez dece, zbog cega su veoma patili i cesto bili predmet uvreda (kod Jevreja neplodnost je bila znak Bozje kazne). Bog je nagradio njihovo dugotrpljenje time sto im je obecao dete - to je svesteniku Zahariji blagovestio andjeo dok je sluzio u oltaru. Zaharija u trenutku nije mogao da veruje u tako nesto, zbog cega je dobio opomenu za neverovanje - zanemeo je, sve do trenutka kada je trebalo dati ime detetu, kada je na dascici ispisao ime Jovan, posle cega je progovorio. Praznici koje je Crkva ustanovila u vezi ovih dogadjaja su : Sveti Zaharija i Jjelisaveta, praznuje se 18. septembra (po novom kalendaru, 5. po starom), zatim Zacece Svetog Jovana je 6. oktobra, a Rodjenje Svetog Jovana - Ivanjdan je 7. jula.
Sveti Jovan je bio Bozje dete i kao takav odredjen od pocetka na Bozje staranje. Njegove roditelje je ubrzo po rodjenju pogubio Irod, koji se pobojao da je sin Zaharijin u stvari novi Car o cijem su rodjenju njemu govorili mudraci sa istoka. Zaharija je ubijen ispred zrtvenika pred kojim je sluzio, a od njegove usirene krvi se cudesno stvorio jedan kamen, koji i dan danas stoji u Jerusalimu i predmet je velikog postovanja verujucih. Jelisaveta je sa Jovanom u rukama pobegla ispred potere, nasavsi zaklon u jednoj steni koja se cudesno otvorila za nju i dete. Ubrzo je i ona preminula - Sveti Jovan je tog trenutka za jedinog roditelja imao Boga, koji se o njemu starao svojim promislom.
Sveto Pismo nam ne svedoci izricito kako je Sveti Jovan, prvo kao mala beba, a potom i kao dete, preziveo surove uslove koji su ga okruzivali, no ako se setimo proroka Ilije, koga je sve vreme na Karmilu hranio gavran, donoseci mu parce hleba, mozemo biti uvereni da je Bog tako brinuo i o svom izabraniku Jovanu da je cela priroda sluzila njegovom opstanku. Posto je odrastao, po svedocanstvu Svetog Pisma, hranio se medom i skakavcima i nosio haljine od kamilje dlake - mozemo samo pretpostaviti kako je izgledao taj najveci isposnik i podviznik u istoriji roda ljudskog. I kao takvog, Hristos ga uzima za svog poslednjeg proroka - sa Svetim Jovanom se zavrsavaju starozavetna prorostva o Hristu i Njegovom dolasku u svet. Sveti Jovan se zbog toga naziva i Preteca, jer je pripravio put Gospodnji, pozivajuci narod na krstenje kroz pokajanje i preumljenje. Tako je krstio i samog Gospoda Hrista na Jordanu, u pocetku ne zelevsi jer je znao Ko stoji pred njim, a potom iz poslusanja to je ucinio i time postao Krstitelj Gospodnji, kakvim ga i danas nazivamo. Inace, ruka Svetog Jovana koja je krstila Gospoda se dugo vremena cuvala u Carigradu, a potom je posle osvajanja Turaka bivala nosena na vise mesta - danas je u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori. Crkva je povodom ovih dogadjaja ustanovila sledece praznike : Bogojavljenje (dan Krstenja Gospodnjeg) 19. januara i Jovanjdan (dan posvecen Svetom Jovanu) 20. januara.
Sveti Jovan je, pored toga sto je bio Prorok, Preteca i Krstitelj Gospodnji zauvek ostao upamcen u svesti Crkve i kao prvi Svedok Hristovog puta, Mucenik. Naime, on nije bio "politicar" u smislu da je povladjivao ljudima sa vlasti, jednako je izoblicavao sve, pa i tadasnjeg carskog namesnika u Judeji, Iroda, jer je ovaj uzeo zenu svoga brata, Irodijadu. Zbog toga je bio utamnicen, ali se Irod bojao da ga ubije, jer ga je smatrao svetim. No bestidna Irodijada je smislila lukav plan - njenoj cerci, Salomiji, dok je igrala na pred Irodom na jednoj svecanosti Irod u trenutku obeca dati sve, "pa makar to bilo i pola carstva", a majka joj sapnu da trazi glavu Jovanovu na tanjiru! Snevesli se Irod, ali morade ispuniti obecanje - bi u njemu jaci obzir prema gostima, nego prema proroku... Dzelat je posle toga posekao Svetog Jovana i glavu njegovu Svetu doneo pred njih na tanjiru. No gnev Bozji nije cekao dugo za pravednu kaznu - Irod i Irodijada bise proterani uskoro i skoncase u velikoj bedi, a Salomija jednom prilikom dok je prelazila ledeno jezero propade a samo joj glava osta nad lednicima - koprcajuci se u poslednjim ropcima izobrazi u stvari svoju paklenu igru pred gostima Irodovim. Mucenickoj smrti Jovanovoj Crkva je posvetila praznik Usekovanja glave Sv. Jovana, koji se praznuje 11. septembra, i taj dan se strogo posti. U vezi sa ovim praznikom su i praznici obretenja (pronalazenja) glave Svetog Jovana.
Pravoslavna Crkva uci da su molitve Svetog Jovana po sili odmah posle molitava Presvete Bogorodice, Majke Hristove, sto se najcesce ikonopise tako sto je s desne strane Hristu Presveta Bogorodica, a sa leve Sveti Jovan, oboje zastupnicki pruzajuci ruke ka Prestolu Gospodnjem, moleci za rod ljudski - to je kompozicija koja se u crkvenoj umetnosti naziva deisis.
Roditelji njegovi bili su pravedni svestenik Zaharija i Jelisaveta (rodjaka Presvete Bogorodice), koji su bili dugo godina bez dece, zbog cega su veoma patili i cesto bili predmet uvreda (kod Jevreja neplodnost je bila znak Bozje kazne). Bog je nagradio njihovo dugotrpljenje time sto im je obecao dete - to je svesteniku Zahariji blagovestio andjeo dok je sluzio u oltaru. Zaharija u trenutku nije mogao da veruje u tako nesto, zbog cega je dobio opomenu za neverovanje - zanemeo je, sve do trenutka kada je trebalo dati ime detetu, kada je na dascici ispisao ime Jovan, posle cega je progovorio. Praznici koje je Crkva ustanovila u vezi ovih dogadjaja su : Sveti Zaharija i Jjelisaveta, praznuje se 18. septembra (po novom kalendaru, 5. po starom), zatim Zacece Svetog Jovana je 6. oktobra, a Rodjenje Svetog Jovana - Ivanjdan je 7. jula.
Sveti Jovan je bio Bozje dete i kao takav odredjen od pocetka na Bozje staranje. Njegove roditelje je ubrzo po rodjenju pogubio Irod, koji se pobojao da je sin Zaharijin u stvari novi Car o cijem su rodjenju njemu govorili mudraci sa istoka. Zaharija je ubijen ispred zrtvenika pred kojim je sluzio, a od njegove usirene krvi se cudesno stvorio jedan kamen, koji i dan danas stoji u Jerusalimu i predmet je velikog postovanja verujucih. Jelisaveta je sa Jovanom u rukama pobegla ispred potere, nasavsi zaklon u jednoj steni koja se cudesno otvorila za nju i dete. Ubrzo je i ona preminula - Sveti Jovan je tog trenutka za jedinog roditelja imao Boga, koji se o njemu starao svojim promislom.
Sveto Pismo nam ne svedoci izricito kako je Sveti Jovan, prvo kao mala beba, a potom i kao dete, preziveo surove uslove koji su ga okruzivali, no ako se setimo proroka Ilije, koga je sve vreme na Karmilu hranio gavran, donoseci mu parce hleba, mozemo biti uvereni da je Bog tako brinuo i o svom izabraniku Jovanu da je cela priroda sluzila njegovom opstanku. Posto je odrastao, po svedocanstvu Svetog Pisma, hranio se medom i skakavcima i nosio haljine od kamilje dlake - mozemo samo pretpostaviti kako je izgledao taj najveci isposnik i podviznik u istoriji roda ljudskog. I kao takvog, Hristos ga uzima za svog poslednjeg proroka - sa Svetim Jovanom se zavrsavaju starozavetna prorostva o Hristu i Njegovom dolasku u svet. Sveti Jovan se zbog toga naziva i Preteca, jer je pripravio put Gospodnji, pozivajuci narod na krstenje kroz pokajanje i preumljenje. Tako je krstio i samog Gospoda Hrista na Jordanu, u pocetku ne zelevsi jer je znao Ko stoji pred njim, a potom iz poslusanja to je ucinio i time postao Krstitelj Gospodnji, kakvim ga i danas nazivamo. Inace, ruka Svetog Jovana koja je krstila Gospoda se dugo vremena cuvala u Carigradu, a potom je posle osvajanja Turaka bivala nosena na vise mesta - danas je u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori. Crkva je povodom ovih dogadjaja ustanovila sledece praznike : Bogojavljenje (dan Krstenja Gospodnjeg) 19. januara i Jovanjdan (dan posvecen Svetom Jovanu) 20. januara.
Sveti Jovan je, pored toga sto je bio Prorok, Preteca i Krstitelj Gospodnji zauvek ostao upamcen u svesti Crkve i kao prvi Svedok Hristovog puta, Mucenik. Naime, on nije bio "politicar" u smislu da je povladjivao ljudima sa vlasti, jednako je izoblicavao sve, pa i tadasnjeg carskog namesnika u Judeji, Iroda, jer je ovaj uzeo zenu svoga brata, Irodijadu. Zbog toga je bio utamnicen, ali se Irod bojao da ga ubije, jer ga je smatrao svetim. No bestidna Irodijada je smislila lukav plan - njenoj cerci, Salomiji, dok je igrala na pred Irodom na jednoj svecanosti Irod u trenutku obeca dati sve, "pa makar to bilo i pola carstva", a majka joj sapnu da trazi glavu Jovanovu na tanjiru! Snevesli se Irod, ali morade ispuniti obecanje - bi u njemu jaci obzir prema gostima, nego prema proroku... Dzelat je posle toga posekao Svetog Jovana i glavu njegovu Svetu doneo pred njih na tanjiru. No gnev Bozji nije cekao dugo za pravednu kaznu - Irod i Irodijada bise proterani uskoro i skoncase u velikoj bedi, a Salomija jednom prilikom dok je prelazila ledeno jezero propade a samo joj glava osta nad lednicima - koprcajuci se u poslednjim ropcima izobrazi u stvari svoju paklenu igru pred gostima Irodovim. Mucenickoj smrti Jovanovoj Crkva je posvetila praznik Usekovanja glave Sv. Jovana, koji se praznuje 11. septembra, i taj dan se strogo posti. U vezi sa ovim praznikom su i praznici obretenja (pronalazenja) glave Svetog Jovana.
Pravoslavna Crkva uci da su molitve Svetog Jovana po sili odmah posle molitava Presvete Bogorodice, Majke Hristove, sto se najcesce ikonopise tako sto je s desne strane Hristu Presveta Bogorodica, a sa leve Sveti Jovan, oboje zastupnicki pruzajuci ruke ka Prestolu Gospodnjem, moleci za rod ljudski - to je kompozicija koja se u crkvenoj umetnosti naziva deisis.
Sunday, June 5, 2011
SV. NIKOLA
Св. НИКОЛА ЧУДОТВОРАЦ
Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру "Нови Сион". Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: "Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан". Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство. Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.
Тропар (глас 4): Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатија, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру "Нови Сион". Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: "Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан". Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство. Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.
Тропар (глас 4): Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатија, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.
Thursday, June 2, 2011
10 BOZIJIH ZAPOVJESTI
Deset bozijih zapovesti
Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.
Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im sluziti.
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.
Sjecaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poziviš na zemlji.
Ne ubij.
Ne cini preljube.
Ne kradi.
Ne svedoci lazno na bliznjeg svoga.
Ne pozeli ništa što je tudje.
Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.
Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im sluziti.
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.
Sjecaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poziviš na zemlji.
Ne ubij.
Ne cini preljube.
Ne kradi.
Ne svedoci lazno na bliznjeg svoga.
Ne pozeli ništa što je tudje.
Молитва Пресветој Богородици у невољи и потиштености
Преподобна Царице моја, Пресвета надо моја, уточиште сиротих, заштитнице путника, помоћнице онима који су у беди и заштито оних које злостављају. Види моју невољу, види моју муку. Са свих страна сам опкољен искушењем, а нема никог да ме брани, Ти ми сама помогни јер сам немоћан. Нахрани ме као странца, упута ме као заблуделог, излечи ме и спаси као безнадежног. Немам друге помоћи ни друге заштите, ни утехе осим Тебе, о, Мајко свих невољних и оптерећених. Стога, погледај на мене грешног и потиштеног, закрили ме Пресветим покровом својим да бих се избавио од зала која су ме опколила и ја ћу увек славити преславно име Твоје. Амин!
Преподобна Царице моја, Пресвета надо моја, уточиште сиротих, заштитнице путника, помоћнице онима који су у беди и заштито оних које злостављају. Види моју невољу, види моју муку. Са свих страна сам опкољен искушењем, а нема никог да ме брани, Ти ми сама помогни јер сам немоћан. Нахрани ме као странца, упута ме као заблуделог, излечи ме и спаси као безнадежног. Немам друге помоћи ни друге заштите, ни утехе осим Тебе, о, Мајко свих невољних и оптерећених. Стога, погледај на мене грешног и потиштеног, закрили ме Пресветим покровом својим да бих се избавио од зала која су ме опколила и ја ћу увек славити преславно име Твоје. Амин!
OCE NAS
Ѿче на́шъ иже еси на н[е]б[е]се[хъ],
да с[вѧ]ти́тсѧ и́мѧ Твое́,
да прїидетъ ц[а]рствїе Твое́,
да буде[тъ] волѧ Твоѧ́,
ѧко на н[е]б[е]си и на земли́.
Хлѣ́бъ на́шъ насущныи да́ждъ на́мъ дне́сь,
и оста́ви на́мъ дол[ъ]гы на́ша,
ѧко и мы оставлѧ́емъ дол[ъ]жникомъ на́ши[мъ].
и не в[ъ]веди на́съ в напа́сть
но изба́ви на[съ] ѿ лука́ваго
да с[вѧ]ти́тсѧ и́мѧ Твое́,
да прїидетъ ц[а]рствїе Твое́,
да буде[тъ] волѧ Твоѧ́,
ѧко на н[е]б[е]си и на земли́.
Хлѣ́бъ на́шъ насущныи да́ждъ на́мъ дне́сь,
и оста́ви на́мъ дол[ъ]гы на́ша,
ѧко и мы оставлѧ́емъ дол[ъ]жникомъ на́ши[мъ].
и не в[ъ]веди на́съ в напа́сть
но изба́ви на[съ] ѿ лука́ваго
OCE NAS
Оче наш који си на небесима,
да се свети име твоје;
да дође царство твоје;
да буде воља твоја и на земљи као на небу.
Хљеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вјекове вијекова. Амин.
(Мт. 6, 9; Лк. 11, 2)
да се свети име твоје;
да дође царство твоје;
да буде воља твоја и на земљи као на небу.
Хљеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вјекове вијекова. Амин.
(Мт. 6, 9; Лк. 11, 2)
Subscribe to:
Posts (Atom)