SV. JOVAN

Preteco i Krstitelju Hrista Boga nasega, sto svetlis u dostojanju zivota na zemlji Monaha pre monastva, Devstvenika i Blagovesnika, Druga Zenikova i Proroka. Sto si proveo zivot svoj zemaljski kao Sin Pustinje, kao Veliki Molitvenik i Glas Reci Bozje, krstavajuci kao Propovednik Pokajanja u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. I predstavio se Gospodu kao mucenik, vojnik cara nebeskog, Sunce Pravde, Danica zvezda, Svetilnik Svetlosti, Andjeo u telu. I stao pred Gospoda nasega Isusa Hrista i njegove matere Svepreciste Bogorodice. Sveti Jovane Krstitelju, moli se za nas, sada i uvek i u sve vekove vekova. Amin.
Roditelji njegovi bili su pravedni svestenik Zaharija i Jelisaveta (rodjaka Presvete Bogorodice), koji su bili dugo godina bez dece, zbog cega su veoma patili i cesto bili predmet uvreda (kod Jevreja neplodnost je bila znak Bozje kazne). Bog je nagradio njihovo dugotrpljenje time sto im je obecao dete - to je svesteniku Zahariji blagovestio andjeo dok je sluzio u oltaru. Zaharija u trenutku nije mogao da veruje u tako nesto, zbog cega je dobio opomenu za neverovanje - zanemeo je, sve do trenutka kada je trebalo dati ime detetu, kada je na dascici ispisao ime Jovan, posle cega je progovorio. Praznici koje je Crkva ustanovila u vezi ovih dogadjaja su : Sveti Zaharija i Jjelisaveta, praznuje se 18. septembra (po novom kalendaru, 5. po starom), zatim Zacece Svetog Jovana je 6. oktobra, a Rodjenje Svetog Jovana - Ivanjdan je 7. jula.

Sveti Jovan je bio Bozje dete i kao takav odredjen od pocetka na Bozje staranje. Njegove roditelje je ubrzo po rodjenju pogubio Irod, koji se pobojao da je sin Zaharijin u stvari novi Car o cijem su rodjenju njemu govorili mudraci sa istoka. Zaharija je ubijen ispred zrtvenika pred kojim je sluzio, a od njegove usirene krvi se cudesno stvorio jedan kamen, koji i dan danas stoji u Jerusalimu i predmet je velikog postovanja verujucih. Jelisaveta je sa Jovanom u rukama pobegla ispred potere, nasavsi zaklon u jednoj steni koja se cudesno otvorila za nju i dete. Ubrzo je i ona preminula - Sveti Jovan je tog trenutka za jedinog roditelja imao Boga, koji se o njemu starao svojim promislom.

Sveto Pismo nam ne svedoci izricito kako je Sveti Jovan, prvo kao mala beba, a potom i kao dete, preziveo surove uslove koji su ga okruzivali, no ako se setimo proroka Ilije, koga je sve vreme na Karmilu hranio gavran, donoseci mu parce hleba, mozemo biti uvereni da je Bog tako brinuo i o svom izabraniku Jovanu da je cela priroda sluzila njegovom opstanku. Posto je odrastao, po svedocanstvu Svetog Pisma, hranio se medom i skakavcima i nosio haljine od kamilje dlake - mozemo samo pretpostaviti kako je izgledao taj najveci isposnik i podviznik u istoriji roda ljudskog. I kao takvog, Hristos ga uzima za svog poslednjeg proroka - sa Svetim Jovanom se zavrsavaju starozavetna prorostva o Hristu i Njegovom dolasku u svet. Sveti Jovan se zbog toga naziva i Preteca, jer je pripravio put Gospodnji, pozivajuci narod na krstenje kroz pokajanje i preumljenje. Tako je krstio i samog Gospoda Hrista na Jordanu, u pocetku ne zelevsi jer je znao Ko stoji pred njim, a potom iz poslusanja to je ucinio i time postao Krstitelj Gospodnji, kakvim ga i danas nazivamo. Inace, ruka Svetog Jovana koja je krstila Gospoda se dugo vremena cuvala u Carigradu, a potom je posle osvajanja Turaka bivala nosena na vise mesta - danas je u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori. Crkva je povodom ovih dogadjaja ustanovila sledece praznike : Bogojavljenje (dan Krstenja Gospodnjeg) 19. januara i Jovanjdan (dan posvecen Svetom Jovanu) 20. januara.

Sveti Jovan je, pored toga sto je bio Prorok, Preteca i Krstitelj Gospodnji zauvek ostao upamcen u svesti Crkve i kao prvi Svedok Hristovog puta, Mucenik. Naime, on nije bio "politicar" u smislu da je povladjivao ljudima sa vlasti, jednako je izoblicavao sve, pa i tadasnjeg carskog namesnika u Judeji, Iroda, jer je ovaj uzeo zenu svoga brata, Irodijadu. Zbog toga je bio utamnicen, ali se Irod bojao da ga ubije, jer ga je smatrao svetim. No bestidna Irodijada je smislila lukav plan - njenoj cerci, Salomiji, dok je igrala na pred Irodom na jednoj svecanosti Irod u trenutku obeca dati sve, "pa makar to bilo i pola carstva", a majka joj sapnu da trazi glavu Jovanovu na tanjiru! Snevesli se Irod, ali morade ispuniti obecanje - bi u njemu jaci obzir prema gostima, nego prema proroku... Dzelat je posle toga posekao Svetog Jovana i glavu njegovu Svetu doneo pred njih na tanjiru. No gnev Bozji nije cekao dugo za pravednu kaznu - Irod i Irodijada bise proterani uskoro i skoncase u velikoj bedi, a Salomija jednom prilikom dok je prelazila ledeno jezero propade a samo joj glava osta nad lednicima - koprcajuci se u poslednjim ropcima izobrazi u stvari svoju paklenu igru pred gostima Irodovim. Mucenickoj smrti Jovanovoj Crkva je posvetila praznik Usekovanja glave Sv. Jovana, koji se praznuje 11. septembra, i taj dan se strogo posti. U vezi sa ovim praznikom su i praznici obretenja (pronalazenja) glave Svetog Jovana.

Pravoslavna Crkva uci da su molitve Svetog Jovana po sili odmah posle molitava Presvete Bogorodice, Majke Hristove, sto se najcesce ikonopise tako sto je s desne strane Hristu Presveta Bogorodica, a sa leve Sveti Jovan, oboje zastupnicki pruzajuci ruke ka Prestolu Gospodnjem, moleci za rod ljudski - to je kompozicija koja se u crkvenoj umetnosti naziva deisis.