SV. VASILIJE OSTROSKI

Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom

Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni. Veliki branitelju vere Pravoslavne, odbrani i nas koji tvoju Svetu veru držimo, i s nadom tebi pristupamo. Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg. Tvrdoški viteže i Ostroški podvižniče, spasavaj nas od beda vidljivih i nevidljivih. Zapalila te je Srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga Živoga, pa nam sada osvetli puteve i razagnaj tugu. Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru Ostrošku, pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša, da se spasemo i proslavimo Boga svevišnjega i tebe Sveca Božijega. Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni, i ti si im pomagao: demone odgonio, veze đavolje raskidao, i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao. Tako i sada pomozi, krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima pa i meni. Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene, zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne. Sveti Vasilije Čudotvorče i Oče naš duhovni, čuj i usliši čeda tvoja duhovna u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.
Sveti Vasilije Ostroski

Rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od malih nogu bese ispunjen ljubavlju prema Hristu. Kad poodraste, primi monaski cin u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo se procu zbog svog podviznickog zivota, pa bi, i mimo svoje volje, izabran za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej najpre bio u Tvrdosu, a kad Tvrdos razorise Turci, preseli se u Ostrog, gde se tvrdo podvizavase ogradjujuci stado svoje neprestanim i toplim molitvama. Umro mirno u 16. veku, ostavivsi cele i celebne mosti, neistrulele i cudotvorne do dana danasnjeg. K njegovim mostima priticu mnogi i nalaze isceljenja u najtezim bolsetima. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama.

Sveti Vasilie Ostroski utkao se u zivot naseg naroda pre svega kao svetitelj i cudotvorac .Njegov znacaj je prema tome na prvom mestu harizmaticki i sa tog aspekta treba prvenstveno proucavati njegovo prisustvo u duhovnom zivotu srpskog naroda u toku protekla tri veka .Njegov pak zemaljski zivot i rad i kao podviznika i kao arhijepeja jedne od najvaznijih oblasti u Peckoj patrijarsiji XVII veka , treba posmatrati u sklopu opstih prilika i staja Partrijasije novoga vremena . Samo tako moci ce da se shvati i pravilno oceni njegova licna sudbin , trpljenje i red na dobrucrkva i porobljenog naroda , kao i njegov znacaj u duhovnom
zivotu naseg naseg naroda kroz vekove. Sveti Vasilije Ostroski ziveo je i radio u vrlo nemirnom periodu, u vreme sukoba medju drzavama cije su se snage, oruzije i diplomatije ukrstali izmedju srpskog naroda i povlacili ga u tesko vrzino kolo borbe i stradanja. Gotovo za sve vreme mitropolitstva Sv.Vsilija trajao je Kandiski rat (1645-1669) sa svojim strasnim reprekusijama u zivotu naseg naroda zeljnog slobode . Bilo je to vreme hajduka i uskoka , neprestalne nesigurnosti i narodnih migracija. Svetiteljski zivot i neumorni rad Sv.Vasilija stvorili su mu ogroman ugled medju savremenicima. Narod Crne Gore i Hercegovine postovao ga je kao bozijeg coveka poslanog radi spasenja svoga roda . Cudima kojima je Bog proslavio mosti sv.Basilia jos vise su pojacala ovu veru u narodu. Jos od 1678.kada su mosti izvadjene iz zemlje i proglasen bio za svetitelja , poceo je da se praznuje dan kad se upokojio . to je 29.april po starom, odnosno 12.maj po novom kalendaru.
M anastir Ostrog
Visoko iznad Bjelopavlicke ravnice , na njenoj severozapadnoj strani ,izmedju Niksica i Danilovgrada , pri jednoj okomitoj strani , nalazi se manastor Ostrog . Iako su prve osnove ovog manastira dali isposnici koi su u ostroskim pesterima nasli pogodno mesto za svoj usamljenicki i podviznicki zivot , njegovim prvim osnivacem s pravom se smatra sv.Vasilie Ostroski, mitropolit zahumsko-hercegovacki. Kad je pocetkom druge polovine XVII veka dobio na upravu istocno-hercegovacku, cv.Vasiliese nastanio u Onogostu , danasnjem Niksicu. 360g svojih asketskih sklonosti nije se zadovoljiozivotom u svojoj novoj udobnoj rezidenciji . Njemu je bila potrebna pustinja i samoca. Pomisljao je da ode u svetu goru koja ga je najvise privlacila,ali kad za to doznadose belopavlici , usrdno ga molise da ostane u zemlju. Svetitelj je popustio narodnoj ljubavi ,ali je poceo da trazi pogodnomesto u kome bi mogao da provodi svoj isposnicki zivot . Boraveci u Popima on je slusao o ranijim isposnicima ovoga kraja koji su se odavali anahoretskom zivotu , a narocito o Ostroskom pustinjaku Isaiji,koji je vec tada bio postovan kao svetitelj.Isaija je bio rodom bas iz Popa kraj Niksica , a podvizavao se u pecini u kojoj se danas nalazi gornja crkva u manastiru Ostrogu posvecena Svetom Krstu.Sveti Vasilije je pronasao obu pecinu i u njoj provodi vreme u postu i molitvi. Svetitelj je popustio narodnoj ljubavi ,ali je poceo da trazi pogodnomesto u kome bi mogao da provodi svoj isposnicki zivot .
Svetom Krstu.Sveti Vasilije je pronasao obu pecinu i u njoj provodi vreme u postu i molitvi. Ali on se nije mogao odvojiti od naroda i njegovog religioznog-moralnog zivota . Prema kazivanju arhimandrita Nikodima Raicevica ,sv.Basilije je upravljao eparhjom iz Ostroga petnaest godina.Kako je umro 1671 . godine , znacilo bi da je napustio Niksic i presao u Ostrog oko 1656. godine. Duboko prozet duhom i tradicijama pravoslavnog monarstva , sv.Vasilije oseca potrebu da sluzi , da bude koristan ne samo sebi , vec i drugima,svom narodu . Zato on nastoji da njegova pecina preraste u manastir ,koji bi kao i drugi pravoslavi manastiri bi rasadnik ne samo verskog ,vec i celokupnog duhovnog zivota u okolnom narodu. Stoga je poceo da skuplja bratstvo u kojem se poimenice spominje jeromonah Isanja ,"unuk prvog svetog i prepodobnog oca nasega Isaija iz Onogosta,iz sela Popa".Njega je sv.Vasilije postavio za igumana ovoga manastira cija je crkva Svetog Krsta bila sagradjena 1665 , a dve godinekasnije i zivopisana . Ispd crkvice Svetog Krsta uredio je sv.Vasilije i crkvu Vavedenja presvete Bogorodice ciji se postanak ne moze tacno datirati .Predanje govori da su je podigli isposnici koji su tu ziveli pre sv.Vasilia ,dok je Vuk Karadjic zapisao po kazivanju ostroskog arhimangrita Nikodima Pancevica da je ovu crkvu sagradio sam sv.Vasilije . On je verovatno zivopisna 1667 . godine , kad i gornja crkvica Belog Krsta . U njoj sada pocivaju mosti sv.Vasilija. Asketsko podvizavanje sv.Vasilia Ostrogom nije ga odvojilo od njegovog staranja za svoju pastvu iod arhijepejskih duznosti .Naprotiv njegov podvizicki zivot jos vise je razvio narodno postovanje prema njemu .Njega su zaista savremenici dozivljavali kao "zemaljskog andjela i nebeskog coveka",kao izabrani sasud koji preko koga nebo intervenise na zemlji . U toku svog boravka u Ostrogu i izgradnje ovog manastira, sv.Vasilije je od svojih prihoda kupovao zemlju koja je trebalo da bude materijalni ocnov za izdrzavanje manastira i njegovog bratstva.